Zorja Lugansk – jednokratni šampion u senci ukrajinskih velikana

0
(Photo by Martin Rose/Bongarts/Getty Images)

Šampionat Ukrajine u fudbalu izgleda kao ocene u knjižici lošeg đaka koje marširaju u stilu jedan-dva. U slučaju prvenstva ove zemlje taj marš izgleda samo za nijansu drugačije: Šahtjor – Dinamo – Šahtjor…

Istorija ova dva kluba se razlikuje u jednoj značajnoj stvari. Naime, Šahtjor je postao poznato ime u evropskom fudbalu tek početkom novog milenijuma, dok je Dinamo iz Kijeva to bio i u vreme Sovjetskog Saveza. Međutim, nama je pažnju privuklo jedno treće ime koje je svoj trenutak slave imalo upravo u doba postojanja te ogromne zemlje.

Farum: Partizan ponovo putuje u oblast prelepih jezera

Nažalost, Zorja iz Luganska nikada kasnije nije uspela da ponovi tako veliki uspeh kao što je osvajanje titule prvaka svoje zemlje: Te 1972. godine Zorja je postala šampion Sovjetskog Saveza prekinuvši beskonačan niz slavlja moskovskih timova, tek povremeno presecan trofejima koje su uzimali dva Dinama, jedan iz Kijeva, a drugi iz Tbilisija. Klub, čije se ime tada razlikovalo samo u jednom slovu, vodio je German Zonin, kasniji trener Zenita, Rostova i Dinama iz Tbilisija. Lugansk se tada zvao Vorošilovgrad i to po drugi put u svojoj istoriji.

Naime, Lugansk je to ime poneo još 1935. godine po sovjetskom vojnom komandantu Vorošilovu, ali je 1958. vraćenо stаro posle odluke Hruščova da gradovi ne smeju da sе nazivaju po živim osobama. Vorošilov je poživeo do 1970, kada je grad ponovo preimenovan u Vorošilovgrad, kako se zvao u sledeće dve dekade.

I Zorja i Lugansk su menjali svoja imena tokom burne istorije

Kao godina osnivanja kluba se navodi 1923, ali su prve fudbalske utakmice tamošnjih radnika igrane i ranije u okviru lige Donbasa. Klub se do 1935. godine zvao Metalist, kada je promenio ime u Đeržinec po Feliksu Đeržinskom. Četiri godine kasnije debituje u prvenstvu Sovjetskog Saveza, odnosno u najboljoj ligi u zemlji.

Lokomotiva još nema pobedu, a ni postignut gol

Polovinom šezdesetih godina Zorja dobija ,,društvo“ u vidu kluba Trudovi Rezervi takođe iz Luganska, koji se iz određenih razloga prisajedinjuje starijem i popularnijem bratu. U to doba rezervni tim Zore osvaja ukrajinski šampionat u kategoriji B sastava, a desetak godina kasnije u Lugansk stiže za sada jedina titula.

Zorja je imala priliku da osvoji Kup Sovjetskog Saveza dva puta, ali je 1974. godine izgubila od Dinama iz Kijeva, a sledeće sezone od Ararata iz Jerevana, aktera još jedne zanimljive priče. U to doba crni dres ,,metalskih radnika“ su nosili Tkačenko, Kuznjecov, Zuravljev, Abramov, Kusov, Malaginu, Vasenin, Elisejev, Pinčuk, Oniščenko, Kuksov, Semjonov i mnogi drugi. Najviše utakmica je odigrao Anatolij Kuksov (424) koji je klupski dres obukao čak 517 puta u periodu od 1969-1985. On je i drugi najbolji strelac sa 97 postignutih golova.

Prvi je Oleksandr Mališenko (124), ali je njegova karijera počela nekoliko godina nakon što je Zorja postala šampion.

Dresovi su ili potpuno crni ili potpuno beli. Stadion koji trenutno nije u upotrebi zbog poznatih događaja se zove Avangard stadion i ima kapacitet od dvanaest hiljada mesta. Zorja, što u prevodu znači Aurora, svoje mečeve igra u Zaporožju.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime