Žoao Saldana – revolucionar, komunista i najveći protivnik Pelea

0
Saldana Brazil

Kada se govori o najboljim fudbalskim timovima svih vremena, jedna reprezentacija ima prednost u odnosu na sve ostale. Brazil je 1970. igrao do tada neviđen fudbal, očaravši čitavu planetu na putu do titule svetskih šampiona. Ipak, Žoao Saldana u tom uspehu ne dobija gotovo nikakve zasluge.

Brazilci su na tom turniru izgledali kao bogo-ljudi, bića natprirodnih fudbalskih sposobnosti, nezaustavljiva u svojim ciljevima. Igrali su najlepši fudbal, a opet efikasno. Od tada, postali su sinonim za najbolji tim svih vremena.

I dok bi se u današnje vreme takav epitet dao osporiti – mada se u suštini uvek radi o ličnim afinitetima, a ne o naučnim činjenicama – jasno je da je Mario Zagalo taj koji je do danas ostao upamćen kao predvodnik ovog neponovljivog sastava.

MUNDIJAL 50: KAKO JE KOMUNIZAM STVORIO MODERNI FUDBAL

Zagalo je bio selektor na turniru na kom je Brazil naređao šest pobeda u šest mečeva. Mundijal u Meksiku bio je prvi tokom sedamdesetih, na početku promena koje su zadesile svet u svakom smislu, a naročito u fudbalu. U srcu svega toga bio je tim sastavljen od igrača čija se imena i skoro pola veka kasnije izgovaraju pažljivo – Pele, Tostao, Rivelino, Žairzinjo, Žerson, Klodoaldo, kapiten Karlos Alberto…

Uostalom, taj turnir ostao je upamćen kao jedan od najlegendarnijih i najboljih; igrao se napadački fudbal, prvi put su na Mundijalu korišćeni žuti i crveni kartoni, a Zagalo je postao prvi čovek koji je bio prvak sveta i kao igrač i kao selektor.

Nasleđe ovog turnira u Meksiku je ogromno, ali njemu itekako pripada i Žoao Saldana.
Brazilci su, prethodno, dva puta osvajali Mundijal 1958. i 1962. i za turnir u Engleskoj su pripreme bile rigoroznije nego ikada pre. Tamošnji savez je slao emisare na Ostrvo, ne bi li prikupili sve informacije iz prve ruke – o klimi, terenima, lokacijama, pa čak i kvalitetu vazduha.

Žoao Saldana krajem 1980-ih godina. Izvor: Jutjub printskrin

Međutim, dogodio se debakl. Brazil je ispao već u grupnoj fazi i u narednih nekoliko godina fudbal u zemlji kafe i sambe je bio u krizi.

No, kako spoljni uticaji nevezani za sport igraju veliku ulogu u Brazilu – postoji čak i izreka „kada se rađala brazilska država, vojska je bila babica“ – tako je bilo i pred turnir u Meksiku.

Još 1964., vlada Žoaa Gularta postajala je sve više levičarska i „bila je potrebna akcija“. Brazilski generali su preuzeli vlast u želji da stabilizuju državu i ekonomiju, a na kraju su čak uspeli da značajno unaprede privredu. Već 1969. godine, ultra-konzervativni general i veliki ljubitelj fudbala Emilio Mediči zaposeo je vlast.

On je razumeo važnost sporta u diktatorskom režimu, a jedna od ključnih odluka te godine bilo je mesto selektora Brazila. Žoao Avelanž, tadašnji predsednik brazilskog saveza (CBF) doneo je odluku koja je mnoge iznenadila.

MUNDIJAL 50: ŠANDOR KOČIŠ I SUŠTINA FUDBALA

Na mesto selektora je postavljen novinar, čovek koji nije radio u fudbalu gotovo deset godina. Njegov prethodni posao bio je u Botafogu, kada je 1957. osvojio titulu u prvenstvu države Rio, da bi nekoliko godina kasnije dao otkaz jer je, kako je sam rekao, dokazao poentu.

Saldana je bio čovek za kojeg biste rekli da može da uspe u svemu što radi. Bio je neustrašiv i nezavisan, ljubimac novinarskih loža i sjajan teoretičar fudbala. Bio je i tvrdoglav, purnjajući 40 cigareta dnevno. Zato i ne čudi da je postavljao svoje uslove, nedozvoljavajući da mu se bilo ko meša u biranje tima.

Jedan od temelja njegovih uspeha na klupi Brazila – kvalifikovanje za Mundijal sa šest pobeda u šest mečeva – bilo je 10 principa na kojima će se bazirati celokupan rad tima. Prikladno, nazvani su 10 zapovesti.

1. Želim 11 životinja koje će se boriti 90 minuta
2. Nećemo se plašiti nikoga
3. Ali bićemo skromni
4. Svima ću dati slobodu unutar sistema
5. Odbrana sa najviše četiri igrača
6. Markiramo igrače kada je lopta kod njih i prestajemo da markiramo kada je kod nas
7. Nećemo pristajati ni na čije sisteme sabotiranja igre
8. Važnije je biti trostruki prvak sveta nego zaraditi novac
9. Svako učestvuje u igri, baš kao u košarci
10. Jedino neoprostivo je dovođenje sebe u situaciju koja vodi ka dobijanju crvenog kartona.

Letimičnim pogledom na ove „zapovesti“ jasno je da je broj osam bio usmeren na jednog konkretnog igrača – Pelea. Upravo će Saldanina saradnja sa Peleom biti ključan segment u celokupnoj priči o pripremama za Mundijal u Meksiku.

Saldana je ovime hteo jasno da stavi do znanja najvećoj zvezdi da je tim na prvom mestu. To i ne čudi jer je novi selektor Brazila bio poznat kao posvećeni komunista. Od kraja Drugog svetskog rata je bio član brazilske komunističke partije, a putovao je i na konferencije u SSSR i Kinu. Jednom je čak bio u zatvoru u Parizu zbog svog komunističkog delanja, ali njega ništa od toga nije moglo da zaustavi.

No, pričalo se tada da je Avelanž selektorsko mesto dao Saldani iz dva razloga – prvi je da bi smanjio napade novinara na brazilski savez, a drugi da bi selekcija dobila dobar publicitet, samim tim i desničarski režim.

BRAZIL JE MEĐU GLAVNIM FAVORITIMA NA SP – MOGU LI DO ŠESTE TITULE?

Međutim, na terenu su se dešavale izvanredne stvari. Saldana je bio rešen da stvori idealnu 4-2-4 formaciju, tipičnu za to doba. Četiri defanzivca i jedan defanzivni vezista bi bili „osigurač“, dok bi se drugi vezista pridodavao napadačkom kvartetu. Prvo i osnovno bilo je postići gol, a nakon toga je dolazilo sve ostalo.

To se videlo po njihovim kvalifikacijama, kada su postigli 23 pogotka, skoro četiri po meču. Saldana je čak jednom prilikom izjavio da mu je drago što njegovi defanzivci „ne igraju kao žene“, a samo dva primljena gola u kvalifikacijama potvrda su da su stvari dobro funkcionisale na svakom delu terena.

Kvalifikacije su bile gotovo savršene, Brazil je igrao prelepo i efikasno, ali Saldanina pedantnost je značila da nikada nije bio u potpunosti zadovoljan. Poučen turnirom iz 1966. kada su Brazilci praktično bili prebijeni na jednom od fizički najzahtevnijih Mundijala, želeo je da njegova odbrana bude „od čelika“.

Koliko je Saldana bio predan poslu govori i da je slao ekspedicije iz saveza u sedište NASA, ne bi li videli kakve rigorozne treninge dobijaju članovi Apolo posada. Čak je i lično odabrao bazu za kamp reprezentacije u Meksiku, u srcu te centralnoameričke zemlje, u malom mestu Guanahuato. Nadmorska visina – 3000 metara, gotovo identična kao u Meksiko Sitiju.

Međutim, svi ti iscrpni testovi o svemu mogućem i nemogućem iznedrili su nešto neočekivano – Pele je imao problema sa vidom. Nije to bio preterano velik problem, ali se na kraju ispostavilo da će taj detalj igrati veliku ulogu u menjanju istorije fudbala.

Naime, Saldana je u sklopu priprema za Mundijal otišao u Evropu da skautira tamošnje selekcije i osećaj brazilske superiornosti se naglo pretvorio u paranoju i strah da će Brazil biti počišćen kao 1966. godine.

MUNDIJAL 50: JOHAN NESKENS – ONAJ DRUGI JOHAN

To je rezultiralo u određenim promenama u timu, poput dolaska snažnijih defanzivaca i golmana. Ipak, osećaj paranoje više nije iščezavao. On se postepeno produbljivao. Jedan od bitnih događaja bio je poraz 2:0 od Argentine u prijateljskom meču. Igrači su bili izviždani, a Saldana je na konferenciji za medije bio upitan zašto nije igrao napadač Dario, ljubimac generala Medičija.

Odgovor je bio jasan – „Vi birajte ministre u Vladi, a ja ću birati igrače u mom timu“, rekao je Saldana.

Selektor je postajao sve problematičniji za Medičija, sa njegovim ispadima i oštrim komentarima. Ali, i od generala Medičija mogli ste se zameriti na još gorem mestu. Mogli ste se zameriti njegovom fudbalskom božanstvu – Peleu.

Upravo to je uradio Saldana kada je saznao da je Pele uspeo da se izbori za bonus od brazilskog saveza, bonus koji bi bio veći od svega što bi njegovi saigrači zaradili zajedno. To je bila kap koja je prevršila meru i Saldana više nije mogao da se zaustavi.

Bio je spreman da ne povede Pelea na Mundijal u Meksiko.

Neki su govorili da je upravo on bio taj koji je medijima doturio loše očne testove „O Reija“, dok je on tvrdio da je neko od novinara upao na kliniku i ukrao ih. Više nije ni bilo važno, Saldana je današnjim rečnikom već bio „pukao“.

Tadašnji trener Flamenga ga je javno nazvao kukavicom i nekompetentnom budalom, što je rezultiralo u Saldaninoj želji da se razračuna sa njim. Odlazeći u prostorije Flamenga, selektor Karioka je za pojasom imao revolver, a vikao je i da će ga ubiti. Čitav skandal nije mogao da se završi drugačije nego otkazom i Saldana je čak imao sreće što niko nije podigao optužbe protiv njega.

Ova priča bi morala da nas natera da se zapitamo šta bi bilo kad bi bilo. Saldana je uistinu bio spreman da ne povede Pelea na Svetsko prvenstvo. Iako je teško iz ove perspektive videti to kao realnost u tom trenutku, lako je pomisliti da bismo danas poznavali drugačiju istoriju fudbala.

Šta da nismo dobili jedan od najboljih timova svih vremena? Šta da nismo videli Pelea u Meksiku kako osvaja poslednji trofej Žila Rimea, okružen nekim od najboljih fudbalera koje je Brazil iznedrio?

MUNDIJAL 50: VALCER „ČOVEKA OD PAPIRA“ PRED NACISTIMA

No, pored sve Saldanine suludosti koju je pokazivao pred kraj svog mandata, njegove zasluge za treću titulu prvaka sveta su nemerljive i neosporive. Saldana je postavio temelje da Karioke postanu nezaboravne, da se ti igrači učine bogo-ljudima.

Tokom Mundijala u Italiji 20 godina kasnije, Saldana će preminuti od posledica nezasitosti cigaretama, a svet će zaboraviti njegov rad sa selekcijom Brazila. Kao da je bilo malo sastaviti najbolji tim svih vremena i pripremiti ih za besmrtnost.

Nije loše za jednog novinara.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime