Šta se zapravo desilo: Srbija i loš dan u Magdeburgu

0
Srbija ispala u Magdenburgu
SERBIA, Belgrade: Serbia's Andrea Lekic during Women's World Handball Championship final match between Brazil and Serbia in Belgrade, Serbia on Sunday, December 22, 2013. (credit image & photo: Pedja Milosavljevic / STARSPORT / +318 64 1260 959 / thepedja@gmail.com)

Dok smo slušali komentatora RTS-a kako uporno ponavlja kako je to taj “brzi centar“ Crnogorki, čekali smo onaj trenutak preokreta posle kojeg će Srbija da krene ka pobedi…

Taj momenat, međutim nije došao i Crna Gora je zasluženo otišla dalje. Šta se zapravo dogodilo? Možemo da parafraziramo legendarnog Živu i da kažemo da je “najopasnije kada se u plej-of uđe bez poraza“. Možemo takođe da ponovimo i onu čuvenu trenersku kako je na takmičenju najvažnije četvrtfinale.

Pogledajte kvote za četvrtfinalne utakmice

Doduše, ovde je u pitanju bila osmina finala Svetskog prvenstva za rukometašice, ali u svakom slučaju jedna od onih utakmica u kojima “ne postoji pravo na grešku“, ali u kojoj ju je Srbija ipak napravila. Zapravo, očekivanja od reprezentacije pred takmičenje i nisu išla previše daleko, već su porasla posle izvanrednih igara u grupnoj fazi. Da podsetimo da je Srbija jedina uz Rusiju u nokaut rundu ušla bez poraza.

Forma je rasla iz utakmice u utakmicu. Posle dve pobede nad autsajderima Kinom i Kamerunom, usledila su i dva remija. Dva velika boda sa domaćinom šampionata Nemačkom i vicešampionkama Holandijom. U ključnom okršaju sa Južnom Korejom, Srbija je ostvarila pobedu i uvodnu fazu završila na prvom mestu u grupi.

Ko će da osvoji zlato?

Možda je trebalo kalkulisati upravo u poslednjem meču, pa birati neku drugu selekciju, a ne regionalni derbi. Ipak kako to zahtevati od tima željnog pobeda i u naletu samopouzdanja? Šta ostaje ako se iz sporta odstrani sportski motiv i želja da se pobeđuje?

Ljubomir Obradović je spominjao da je ekipa imala samo deset dana za pripreme, ali se na sve brzo zaboravilo. Odbrana je delovala odlično i protiv kandidata za medalje, Tomašević i Čolić su “skidale“ zicere bez problema, a napad je bio raznovrstan i ubojit, pa se dopustilo čak i žaljenje za ispuštenim pobedama.

A onda je došao i taj duel sa Crnom Gorom u kome je Srbija delovala potpuno neprepoznatljivo. Gledano u celini, iako je slika u drugom poluvremenu bila daleko bolja, napad se nije odlikovao brojnošću ideja kao u prethodnim mečevima. Do gola se dolazilo teško, samopouzdanje je nestalo bez traga. Rukometašice kao da su izgubile nadu da bi mogle da pobede Crnu Goru.

A i kada bi gol postignut, sa druge strane bi usledio “brzi centar“, ili bi sjajna Radičević izmislila pogodak.

Kvote za Svetsko prvenstvo za muškarce su odlične!

Epilog je isti kao i na prethodnom planetarnom okupljanju najboljih ženskih rukometnih selekcijaSrbija je zaustavljena na početku nokaut faze takmičenja. Možda bi najlogičnije objašnjenje poraza od Crnogorki bilo da se radi o slabom danu koji se dogodio u najgorem mogućem trenutku. To je razlog zbog čega favoriti za najviši plasman na velikim takmičenjima uvek kažu da je najbolje da se poraz dogodi na početku.

Ovakav plasman ne bi trebalo proglasiti neuspehom, pre je ovo zalog za period koji sledi. A ovo je možda i poziv da se u sličnim situacijama ipak pribegne nekoj mudrosti. Da se u stilu Azura izabere protivnik.