Olimpijske igre, Planica, zarobljeništvo i ski skokovi sa 53 godine – Stanislav Marusaž!

0

Slučajno smo naišli na informaciju da je jedne godine u Garmiš-Partenkirhenu, revijalno skočio i Stanislav Marusaž. Bilo je neobično, on je bio mnogo stariji od svih ostalih takmičara na toj turneji Četiri skakaonice. A kada smo krenuli da čitamo o Poljaku, shvatili smo da zaslužuje tekst!

Rođen je u mnogobrojnoj porodici, imao je brata i četiri sestre. Jedna od sestara, Helena, takođe se bavila zimskim sportovima. Kasnije je bila i borac u Drugom svetskom ratu, kada je Poljska bila u veoma teškim trenucima. Druga sestra, Sofija, deportovana je u logor Revensbruk.

ALPSKO SKIJANJE JE BILA JEDNA OD NJEGOVIH DISCIPLINA!

Stanislav Marusaž je rođen 1913. godine a preminuo je 80 godina kasnije. Iako je jedan od najvažnijih sportista u istoriji Poljske, ne može se ograničiti samo na to. Da krenemo redom, prvo od samih početaka na snegu.

Zakopane su mesto koje je dobro poznato ljubiteljima zimskih sportova. Nadmorska visina varira između 750 i 1300 metara, a Tatre su idealne za zimske sportove. Ovde su se često održavala i alpska i nordijska takmičenja. Tokom Drugog svetskog rata Zakopane su bile kontrolni punkt između Poljske i Mađarske.

Iako je takmičenje počeo još kao dečak, nije sve išlo kako treba. Kao malom su mu zabranjivali da se takmiči. On je želeo da učestvuje protiv starijih i kada god je dobijao priliku uspevao je da beleži rezultate u rangu njihovih.

Povremeno je dobijao priliku da skače sa seniorima koji su tu trenirali. Prvu pravu opremu dobio je kao tinejdžer a još kao junior uspevao je da osvoji neka seniorska takmičenja. Krajem dvadesetih godina prošlog veka proglašavan je za najvećeg talenta u svom sportu.

Usledile su uskoro i medalje sa državnog prvenstva, prvo srebro 1931. a kasnije i zlata. Naredne godine je bio najbolji, a tada je učestvovao i na Zimskim olimpijskim igrama. U Lejk Plesidu se takmičio u skokovima, nordijskoj kombinaciji i trci na 18 kilometara.

Nisu ostvareni sjajni rezultati, ali je samo učešće u tri različita sporta bilo neverovatno. To su bile tek prve ZOI na kojima je nastupio. Kasnije je bio deo i poslednjih predratnih igara, u Garmiš-Partenkirhenu. Takmičenje je nastavio i nakon rata, nastupajući još dva puta, ’48 u Sent Moricu i ’52 u Oslu.

I titule šampiona Poljske u ski skokovima osvajao je pre i posle rata. Ukupno je 11 puta bio najbolji, jednom je završio kao drugoplasirani i jednom kao trećeplasirani. Zapravo, samo četiri puta nije bio na pobedničkom postolju. Pre Drugog svetskog rata je uspostavio dominaciju i do njegovog početka je osvojio šest titula.

Predratne skokove Stanislava Marusaža obeležio je i jedan veliki incident koji se dogodio na Planici. U tadašnjoj Jugoslaviji postojala je najveća skakaonica na svetu i mesto na kom su se obarali svetski rekordi. To je bio i cilj koji je Marusaž zacrtao.

SKI SKOKOVI UVEK PRIVLAČE MNOGO PAŽNJE!

Nakon nekoliko dana priprema u Sloveniji na red je došlo i takmičenje. Znalo se da je Marusaž jedan od glavnih favorita, uz nekoliko Norvežana koji su bili izvrsni skakači. Tokom probnih skokova je redovno ostvarivao prednost u odnosu na njih, pa se priča da su oni dobili naređenje da se povuku iz takmičenja.

I stvarno, Norvežani predvođeni Rejdarom Andersenom nisu želeli da se takmiče. Bilo je mnogo kontroverzi tog dana, posebno kada su Norvežani zatražili da ipak skoče, ali nezvanično, nakon završetka takmičenja.

Marusaž je pobedio na Planici i postao šampion Jugoslavije u ski skokovima. To je jedna od prestižnih nagrada u njegovoj karijeri pošto je slične podvige pravio u Nemačkoj, Engleskoj i Čehoslovačkoj, u različitim disciplinama.

Organizatori su dozvolili Andersenu da skoči nakon takmičenja i on je sa skokom dugim 91 metar postavio rekord dana. Izazov? Baš tako. Ponovo se za skok pripremio Marusaž i oborio taj rezultat. Još po jednom su obarali rekorde rivala da bi Andersen završio ovo malo takmičenje sa 99 metara.

U tim trenucima Marusaž nije mogao da stoji. Izmoren od previše skokova tog dana, nakon napornih priprema i povreda u ranijoj fazi karijere, nije mogao da obori rekord. Možda je tog dana mogao da postane prvi čovek koji je leteo sto metara, samo da je bilo snage.

Na Svetskom prvenstvu u alpskom skijanju 1936. godine takmičio se u tri discipline. Na Olimpijskim igrama dve godine kasnije takmičio se u nordijskoj kombinaciji. Naravno, i u ski skokovima, gde je takmičenje završio kao peti, što je njegov najbolji plasman.

Ubrzo je počeo rat i njegova karijera je potpuno pala u drugi plan. Umesto ski skokova, alpskog i nordijskog skijanja, morao je da se posveti drugim stvarima. Bio je upravnik jednog hostela na Tatrama a ubrzo je taj objekat dobio novu namenu.

KO OSVAJA ČETIRI SKAKAONICE?

Marusaž se priključio vojsci, ’’Armiji Krajova’’, pokretu otpora protiv Nemaca. Bio je kurir i zajedno sa još mnogo ljudi iz Zakopana prenosio je važne poruke preko Tatra. Prvi put je uhapšen kada je kod njega pronađena svota od 100.000 zlota, drugi put na reci Hornad, kada je pokušao da prebegne u Mađarsku.

Prvi put je lako uspeo da pobegne, dok je drugi pokušaj bio mnogo teži. Zatvoren u zatvoru u ulici Montelupič bio je jedan od osuđenika na smrt. Dok kazna ne bude izvršena, zadatak ovih ljudi je, između ostalog, bilo i kopanje grobova za zatvorenike koji su ubijeni.

Iako su zbog njegove sportske karijere, a sećali su ga se pojedini Nemci sa tih Zimskih olimpijskih igara, pravljeni određeni ustupci, nije želeo da sarađuje. Nuđen mu je posao u Nemačkoj, nastavak karijere, oprema za skokove. Odlučio je da mu ništa od toga nije potrebno.

Naravno, tokom celog boravka u zatvoru razmišljao je o bekstvu. Razbijanje prozora na prvom spratu, tih beg kroz njega i zatim trk vredan života preko zatvorskog dvorišta. Bio je u kondiciji, maksimalno spreman i zbog toga je uspeo.

Nije poznato koliko je osuđenika pokušalo da pobegne na ovaj način ali su uspela samo dvojica. Aleksandar Bugajski i on, Stanislav Marusaž, ranjen u nogu pri preskakanju nekoliko metra visokog zida. Ipak, bilo je vredno, bio je na slobodi.

To je bio njegov drugi pokušaj bekstva iz ovog zatvora. Ozloglašeni Montelupič je godinama bio mesto gde su Nemci dovodili najproblematičnije zatvorenike iz Poljske. Taj trend se nastavio i nakon rata, jer su Rusi istu zgradu koristili za istu namenu. I praktično za iste ljude, jer je Armija Krajova bila i protiv Sovjeta.

POGLEDAJ HOKEJAŠKU PONUDU!

Njegovi problemi su se nastavili nakon rata. Iako je za svoje kurirske poslove, prenošenje informacija i novca, dobijao čak i vojne činove, državi nije bio po meri. Dve godine se u Tatrama krio od Ministarstva javne bezbednosti, kao podporučnik Armije Krajova.

Nastavio je da skače i to je bila jedina stvar koju mu niko nije mogao oduzeti. Bio je takmičar na svim većim događajima u Poljskoj i regionu, trenirao je mlađe skakače, borio se za izgradnju infrastrukture. Tokom njegovog angažmana Zakopane su dobile neke objekte koji se i danas koriste za takmičenja u zimskim sportovima.

Zvanično se povukao 1957. godine, kada je shvatio da više ne može da bude najbolji. Birger Rud, dvostruki olimpijski i trostruki svetski šampion, imao je mnogo pohvala o njemu. ’’Nikada nisam čuo za sličan primer. On je fenomen.’’, rekao je Norvežanin. Trojica braće Rud su mu bili najveći rivali.

Devet godina nakon odlaska u penziju pozvan je da bude počasni gost na turneji Četiri skakaonice. Trebalo je da otvori takmičenje u Garmiš-Partenkirhenu, ali je imao drugačije planove. Nakon devet godina pauze, odlučio je da skoči.

U tom trenutku je imao 53 godine, nije imao adekvatnu opremu i imao je skoro deceniju dugu pauzu. Sudije su bile zabrinute, organizator takođe. Odlučio je da skoči bez odela kakvo inače koriste skakači. Neki ljudi kažu da je tokom skoka imao čak i kravatu. O odelu nema dileme, skočio je u njemu.

Skočio je 66 metara, što je izazvalo oduševljenje okupljene publike. Nemački mediji su danima pisali o neverovatnom Poljaku koji čini čuda. Na narednom takmičenju u Insbruku ponovo je skočio. Ovog puta četiri metra duže, čisto da mu i Austrijanci aplaudiraju.

KO ĆE BITI NAJUSPEŠNIJI NA NAREDNIM ZOI?

Preminuo je od srčanog udara, 1993. godine, u 80. godini života. Umro je dok je na sahrani svog ratnog komandanta držao govor i pao je u ruke ambasadora Mađarske, zemlje u kojoj je živeo nakon bega iz zatvora.

Stanislav Marusaž je čovek koji se tokom karijere ravnomerno takmičao u alpskim i nordijskim disciplinama. Prioritet su bili ski skokovi, koji su mu i doneli srebrno odličje u Lahtiju 1938. godine, na Svetskom prvenstvu. Ali, Marusaž je mnogo bitniji od te jedne medalje.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime