Nenad Peruničić – nadimak i slava kao garancija autoriteta u nacionalnom timu

0

Da Nenad Peruničić može da se pohvali onoliko dugačkom karijerom rukometnog trenera, koliko mu je trajala igračka, rukometna reprezentacija Srbije bi na Svetskom prvenstvu imala jednog od iskusnijih šefova stručnog štaba.

Bez obzira na tu nesrazmeru, teško da u ovoj selekciji postoji problem autoriteta. Kada neko ima nadimak Osvajač ili Terminator, autoritet se teško dovodi u pitanje, a Peruničić je svoje nadimke zaslužio ne samo igrom u svojim aktivnim danima, već i stavom. Da ga nema, verovanto se ne bi bavio poslom koji u Srbiji zahteva više kompleta raznorodnih vešttina, ali i veoma čvrst karakter.

Nekada jedan od najboljih svetskih rukometaša se od jesenas nalazi na kormilu Orlova, sa idejom da Orlovi povrate poštovanje koje su na izgubili na međunarodnoj rukometnoj sceni. Zapravo, pravi izbor reči bio da se otpočne sa radom na povratku renomea. Srpski rukomet je u dugom zimskom snu (čitaj krizi) koji traje već godinama, pa se iz tog razloga ne može očekivati da se stanje sanira preko noći, pa makar se i na planetarnom šampionatu napravio ostvario rezultat u ravni podviga.

NENAD PERUNIČIĆ: Naše reprezentacije su svetski fenomen!

Nenad Peruničić je poslednje tri godine radio u Crvenoj zvezdi gde se borio sa svim stvarima koje danas karakterišu srpski klupski rukomet – besparicom, lošim odnosima, neprestanim menjanjem sastava, nedostatkom kontinuiteta, zbog čega je delovalo da se na početku svake nove sezone nalazi na istom mestu na kojem je bio i prethodne. U prvoj sezoni je u jednom trenutku obukao dres i u svojoj petoj deceniji ponovo odigrao zvaničnu takmičarsku utakmicu. Doduše, samo u odbrani, a razlog je bio manjak igrača u timu.

Nenad Peruničić je zaigrao u seniorskoj konkurenciji već sa petnaest godina

Peruničić je verovatno i najbolji levi bek u istoriji srpskog rukometa. Rodio se u Pljevljima (1971), rodnom mestu proslavljenog košarkaškog reprezentativca Žarka Paspalja. Već sa petnaest godina je zaigrao za prvi tim lokalnog kluba.

U Jugoviću iz Kaća, igra dve sezone  (1988-1990), a onda prelazi u Crvenu zvezdu gde odmah postaje nosilac igre i zajedno sa Škrbićem, Perićem, Butulijom, Jokićem, Kneževićem čini najbolju generaciju Crveno-belih od osnivanja. Svi su činili osnovu reprezentacije koja je 1996. na prvenstvu Evrope i 1999. na Svetskom šampionatu u Egiptu osvajala  bronzane medalje.

Posle Zvezde karijera mu se nastavlja igranjem za najbolje evropske klubove (PSŽ, Bidasoa, Kil, Magdeburg, Segedin, Barselona, a nastupao je i za Valau, Al Ali, Algeciras, Budućnost) sa kojima je osvojio sva klupska takmičenja. Ligu šampiona uzima sa Bidasoom i Magdeburgom,  najviše trofeja ima sa Kilom. Nadimak Terminator je dobio zahvaljujući fizičkoj snazi, visini (203) i snažnom udarcu, zbog čega je u svoje doba bio jedan od najdominatnijih rukometaša na svetu.

Svetsko prvenstvo za rukometaše: Srbija ,,napad na Berlin“ počinje protiv Rusije, a završava sa domaćinom Nemačkom

Za nacionalni tim je odigrao 141 utakmicu i postigao preko 520 golova. Vredan rezultat je i četvrto mesto na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine.

Peruničić će na mestu selektora morati da se suoči sa sličnim problemima kao i u Zvezdi. Smena generacija će uslediti sigurno, a da se to obavi što bezbolnije, pomoći će mu saznanja koja je stekao radeći u domaćem rukometu. Dobar početak bi mogao da bude ako Srbija na Svetskom prvenstvu ostavi povoljan utisak svojim igrama i ponašanjem i nagovesti da bi se stanje uz uloženi veliki rad, jednoga dana moglo popraviti.

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime