Mit o čoveku sa 100 golova: Brkovi, traka oko glave i magija u nogama

0
Ali Dei
14 Jun 1998: Goran Djorovic of Yugoslavia challenges Ali Daei of Iran in the air during the World Cup group F game at the Geoffroy Guichard Stadium in St Etienne, France. Yugoslavia won 1-0. Mandatory Credit: Doug Pensinger /Allsport

Kada bi vas neko pitao – ko je najbolji golgeter u istoriji reprezentativnog fudbala, šta biste rekli? Zaboravite na Puškaša, Gerda Milera ili Pelea. Zaboravite i na Mesija i Kristijana Ronalda. Niko nikada nije bio oličenje neke reprezentacije kao Ali Dei.

Iran je zemlja istorije, poezije, nafte, religije, ali i zemlja fudbala. Iranci su se prvi put na Svetskom prvenstvu pojavili 1978. godine u Argentini.

KOLIKO IRAN MOŽE NA OVOM SP? KVOTE SU TU!

Dvadeset godina kasnije, posle dugog čekanja jedan Azerbejdžanac će biti ključni igrač iranskog tima koji će otići na Svetsko prvenstvo u Francuskoj. To je bio upravo Ali Dei – jedini čovek koji je u nacionalnom dresu postigao više od 100 golova!

DUG PUT KA FRANCUSKOJ I KA LEGENDI

Ali Dei je rođen u Teheranu i jedan je od više od 15 miliona Azerbejdžanaca koji žive u Iranu. Koliki je to broj pokazuje i činjenica da ih u Azerbejdžanu ima „samo“ devet miliona.

Sudbina je htela da u zemlji Persijanaca, upravo Azerbejdžanac bude ikona nacionalnog tima. Sa brkovima, često karakterističnom trakom oko glave i desetkom na dresu, deceniju i po bio je simbol i oslonac reprezentacije.

Ali Dei je živa legenda. On je među prvim Irancima koji su zaigrali u velikim ligama, čak je igrao za Bajern i postizao golove u Ligi šampiona. Ipak mnogo su više poštovana njegova dostignuća sa nacionalnim timom. Za razliku od drugih talentovanih fudbalera nikada ga nije bilo u tabloidima i nikada nije kritikovao trenere. Sada je i uspešan biznismen„, rekao je za Meridian sport urednik sajta PersianFootball.com Martin Reza Babri.

Ali Dei u sudbonosnom meču sa Australijom
Mandatory Credit: Clive Mason /Allsport

Sve je počelo debijem protiv Pakistana 1993. godine, a koliko je u nacionalnom dresu bio nezaustavljiv pokazuje podatak da je u četiri kalendarske godine postigao je više od 10 golova za nacionalni tim. U dve je uspevao da za Iran bude strelac 20 ili više puta.

MUNDIJAL 50: MIKI ARSENIJEVIĆ – PRVA ZVEZDA OVDAŠNJEG FUDBALA!

Ipak ovo nije toliko priča o statistici i samom broju golova, kao o fudbalskoj suštini – radosti gola i ljubavi svog naroda.

NACIONALNI HEROJI I DUGO ČEKANJE

Tokom 1996. godine Dei se prvi put odvažio da svoju fudbalsku veštinu isproba van Irana pa je prešao u katarski Al Sad. Iranci su se ipak nagledali njegovih golova – na 18 mečeva za nacionalni tim dao je 22 gola!

Nacionalni tim je konačno imao čemu da se nada – sjajna generacija sa Deijem, Azizijem i Bagerijem u najboljim godina,a te mladim Mehdijem Mahdavikijom koji je nadolazio je bila spremna da prekine dvodecenijsko čekanje. Iran je protutnjao kroz prvu grupu kvalifikacija sa nedoraslim protivnicima – Kirgistanom, Sirijom i Maldivima.

STRAŠNA PONUDA OPKLADA NA MUNDIJAL! ISKORISTI JE! 

U sledećoj fazi su zbog slabih igara u mečevima sa Kuvajtom, kao i zbog jednog poraza od Saudijske Arabije Iranci završili kao drugi u grupi iza Saudijaca i morali na megdan Japanu.

Dei je dao jedan gol, ali je zlatnim pogotkom Okana Japan otišao na Svetsko prvenstvo, a Iranci su morali u još jedan plejof – ovoga puta sa Australijom. Pred 128.000 ljudi na Azadi stadionu u Teheranu bilo je 1:1, a u revanšu je Iran pred 95.000 gledalaca u Melburnu uspeo da se vrati posle početnih 2:0 za „Sokerose“ i remijem 2:2, na gol u gostima, ode na Mundijal! Ključni gol za izjednačenje postigao je Kalid Azizi – a asistent je bio Dei!

JEDINA POBEDA IRANA I ULOGA U NJOJ

Ceo taj tim je bio proglašen herojima nacije u Iranu, a Svetsko prvenstvo je počelo porazom od Jugoslavije. Nisu „Plavi“ blistali, ali je golčina Mihajlovića iz penala bila dovoljna za pobedu od 1:0.

Ipak Dei i Mehdi Mahdavikija su dobili oreol junaka nacije na sledećem meču. Igralo se protiv ljutog ideološkog protivnika – Amerike. Pre početka meča jesu igrači jedni drugima podelili cveće i poklone u znak prijateljstva, ali meč je bio jako intenzivan. Puno kontakta i duela,a Iran je poveo golom Hamida Reze Estilija glavom sa 13-14 metara. Ipak slavlje je moglo da počne tek kada je u 83. minutu Ali Dei, napadač koji je sa 192 cm visine imao instikt prave desetke pronašao Mehdija Mahdavikiju na desnom krilu, ostavio mu „livadu“ do gola SAD-a i omogućio da u situaciji 1 na 1 savlada Kejsija Kelera.

U sledećem duelu igrali su Iran i Nemačka direktni duel za prolaz dalje, ali naravno da Iranci nisu imali šanse. Izgubili su 2:0 i pobeda nad Amerikom ostaje jedini trijumf ovog tima na Svetskim prvenstvima.

DOMOVINA PRE BAJERNA

Dei je na prvenstvo došao kao igrač Arminije iz Bilefelda, gde je imao solidnu sezonu – sedam golova u 25 mečeva. Dobre partije na Svetskom prvenstvu preporučile su ga Bajernu iz Minhena, pa je u dresu Bavaraca narednu godinu. Imao je solidnu minutažu, stigao do finala Lige šampiona i postao prvi azijski igrač koji je igrao LŠ, ali i prvi azijski fudbaler koji je postizao golove u Ligi šampiona.

(Photo by Peter Schatz/Bongarts/Getty Images)

U Bajernu su bili nezadovoljni što previše vremena provodi sa svojim nacionalnim timom, a on nije bio zadovoljan time što nije mogao dovoljno da se posveti Iranu. Prešao je u Hertu, odigrao tri sezone i vratio se u domovinu.

Zajedno sa Karimom Bagerijem i Azizijem on je jedan od igrača koji su prvi predstavili iranski fudbal svetu. Da nije želeo da igra svaki meč za nacionalni tim imao bi mnogo bolju karijeru. Definitivno igranje za nacionalni tim ima mnogo veći značaj za iranske fudbalere nego za njihove kolege u nekim drugim zemljama. Deiju je Iran uvek bio na prvom mestu. „, objasnio nam je iranski novinar Martin Reza Babri.

MUNDIJAL 50: PRIPREME ZA MONTEVIDEO – LEKAR, JEDAN GLOBUS I ČINOVNIK IZ PEČUJA!

Iako je možda nekome delovalo da je njegova karijera u padu – ono što je bilo bitno za Deija bili su golovi u dresu nacionalnog tima. Godinama se Puškašov rekord od 84 gola za nacionalni tim smatrao za nešto što se nikada neće premašiti, ali je 2003. godine i taj rekord pao – protiv Libana. Prvo je na gostovanju u Bejrutu Dei izjednačio rekord, da bi devet dana kasnije u Teheranu postigao svoj 85. gol za nacionalni tim.

Sledeće godine, iako u poznom igračkom dobu bio je neumoljiv – 17 golova na 16 mečeva i postizanje nezamislivog – sa četiri gola na meču protiv Laosa uspeo je da prebaci kotu od 100 pogodaka za nacionalni tim!

Iako su se mnogi bunili i smatrali da je nespreman, debeo i star – selektor ga je poveo na Svetsko prvenstvo 2006. godine. Iranci se nisu dobro proveli, uzeli su samo bod iz tri meča, a i Deijeva karijera je bila na zalasku. Završio ju je na kraju sezone 2006/07, a poslednji, 109. gol za nacionalni tim postigao je u prijateljskom meču sa Kostarikom 1. marta 2006. godine.

A ŠTA JE SUŠTINA?

Ali Dei nikada nije bio među najboljim fudbalerima svog vremena. Nije bio ni „jedan od najboljih fudbalera koji su ikada igrali u Bajernu“ kao što je jednom prilikom diplomatski rekao Franc Bekenbauer.

NAJBOLJI STRELAC SP? KO GOD DA BUDE – KVOTE SU SJAJNE!

Od 109 golova za nacionalni tim po osam je dao Laosu i Maldivima, šest Libanu, po pet Šri Lanki i Nepalu, po četiri Guamu, Siriji, Iraku, Bahreinu, Omanu, Kineskom Tajpeju…

Samo jednom je bio najbolji fudbaler Azije, a u dugoj karijeri osvojio je samo dve titule šampiona države – jednu u Iranu i jednu sa Bajernom.

Nikada u jednoj sezoni nije igrao previše mečeva, jer se dugo spremao za mečeve nacionalnog tima. I u tome je suština. Ali Dei je voleo fudbal, svoju državu i golove.

Bilo mu je bitnije da obraduje naciju golom protiv Laosa, nego da se ostvari u Bundesligi, Seriji A ili negde drugo u Evropi.

Ali Dei je proživeo dečački san svakog od nas. Da postiže golove i da mu masa  skandira ime.Dovoljno, zar ne?

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime