Milan – Napoli 1972: Rivera i Zof na terenu, a na klupi ,,kralj Katenaća“ Nereo Roko

0
(Photo by Marco Luzzani/Getty Images)

Samo tri dana posle susreta na San Siru u Seriji A koji se završio bez golova i pobednika, Milan i Napoli će na istom mestu odigrati novu utakmicu koja se nalazi na rasporedu četvrtfinala Kupa Italije.

Takmičenje koje je kao i Kalčo, potpuno u svoje ruke preuzeo Juventus osvojivši prethodna četiri, ostaje jedina mogućnost da neki drugi klub stigne do trofeja na Apeninima. To pogotovo važi za Milan koji se već priličan broj godina nalazi u neskladu rezultata i sopstvenog renomea. Mnogobrojne promene u klubu za sada nisu donele mnogo razloga za nadu u skoriji povratak na stare staze slave.

Milan je u poslednjih deset godina osvojio samo jedan Skudeto (2010/11), dok trofej Kupa Italije nije doneo na San Siro još od sezone 2002/03. Trenutne ambicije uključuju završetak Kalča na mestu koje vodi u Ligu šampiona, što možda stavlja pod lupu namere u kupu.

Trnava – Beli anđeli u Milanovim dresovima

Napoli je i ove sezone verni pratilac Juventusa, ali na rastojanju koje mu ne dopušta da Staru damu ozbiljnije ugrozi. Karlo Anćeloti nije uspeo da u jakoj grupi Lige šampiona izbori plasman u nokaut fazu, ali prilike za trofej ima u domaćem kup takmičenju i u Ligi Evrope. Neuspešno svrgavanje Juventusa u nekoliko prethodnih sezona, Napoli je nadomestio sa dva trijumfa u Kupu (2012, 2014). Navijači su ipak priželjkivali da se na San Paolo donese Skudeto na koji se čeka još od Maradoninog vremena, ali se, bar u prvoj godini Anćelotijevog mandata, to neće dogoditi.

Rivali su po pet puta osvajali Kup Italije, a zanimljivo je da su Napolitanci prvi ugrabili trofej (1962, Spal). Milan je isti uspeh dočekao pet godina kasnije kada je bio bolji od Padove. Tada nastupa period kada se pobednik dobijao posle mečeva u grupi, a koji je potrajao u naredne četiri sezone.

Milan i Napoli su odigrali finale na rimskom Olimpiku u sezoni 1971/72

Grupe su se zadržale još neko vreme, ali se pobednik dobijao finalnim susretom dve najbolje ekipe polufinalnih grupa. Prvo takvo finale je igrano u sezoni 1971/72, a čast je pripala upravo Milanu i Napoliju. Poprište finalne utakmice je bio čuveni Olimpiko u Rimu, gde su se timovi sastali 5. jula 1972. godine.

Trener Rosonera je bio čuveni Nereo Roko, jedan od najuspešnijih u istoriji Milana sa kojim je osvojio sve postojeće klupske fudbalske trofeje i odlikovan zvanjem viteza. Zanimljivo je da mu je prvi klub koji je trenirao bio Napoli. Ekipu sa juga Italije je predvodio takođe poznati i priznati Đuzepe Kjapela, koji je najveće uspehe doživeo sa Fiorentinom, kojoj je doneo prvu titulu šampiona Italije, dve titule pobednika kupa i evropski trofej Kupa pobednika kupova.

Danas su to Gatuzo i Spaleti, a nekada su Milan i Inter vodili Anćeloti i Erera! 

U sastavima je bilo dosta poznatih imena toga doba, među kojima su se isticali čuveni Đani Rivera (Milan) i Dino Zof (Napoli). Treba spomenuti i da je na golu Rosonera stajao Fabio Kudićni, otac nekadašnjeg čuvara mreže Karla Kudićinija. Milan je bio uspešniji i pobedio sa 2:0, pogocima Panzanata (autogol) i Rozata i osvojio svoj drugi trofej u Kupu Italije.

Milan

Kudićni, Sabadini, Ankileti, Zinjoli, Šnelinger, Rozato, Golin, Biasolo, Bigon, Rivera, Prati

Napoli

Zof, Poljana, Vijanelo, Zurlini, Panzanato, Perego, Pinćeli, Julijano, Sormani, Improta, Maći

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime