Francuska – Nemačka 1986: Od osvete nije bilo ništa, Platini ,,ugašen“ na terenu

0
HAMBURG, GERMANY - APRIL 13: Michel Platini, president of UEFA watches a UEFA grass roots football match during the handover of the UEFA Europa League cup on April 13, 2010 in Hamburg, Germany. (Photo by Stuart Franklin/Bongarts/Getty Images)

Francuska i Nemačka su u svojoj istoriji odigrali ne više od šest takmičarskih utakmica, uključujući i prvi meč u UEFA Ligi nacija pre mesec dana, ali se za bar četiri može reći da spadaju u onakve kakvi se nazivaju klasicima.

Da stvar bude zanimljivija, svi su odigrani na mundijalima. Prvi se dogodio u borbi za treće mesto na Svetskom kupu u Švedskoj 1958. godine. Sledeća dva su bila na dva mundijala za redom  – 1982. godine u Španiji i četiri godine kasnije u Meksiku. Poslednji ( ne i poslednji uopšte) bi bio onaj odigran u Brazilu pre četiri godine.

Engleska – Španija 1996: Iskupljenje Pirsa, prečka Jera i odlazak u čuveno polufinale

Izuzev prvog u kome je Francuska pobedila sa, danas pomalo neverovatnim rezultatom 6:3, u ostala tri susreta bolja je bila Nemačka u skladu sa poslovicom da je fudbal takva igra u kojoj na kraju obično oni i pobeđuju.

Duel koji je odigran u Meksiku ima i pozadinu prethodnog. Čak i možda ispravnije bilo da se kaže da je nosio određenu težinu upravo zbog dešavanja na utakmici u Španiji. Taj duel je ostao upamćen po momentu iz 57. minuta kada je nemački čuvar mreže Harald Šumaher oborio francuskog fudbalera Patrika Batistona i tako ga povredio da je ovaj bez svesti iznešen sa terena. Šumaher za to ne samo da nije kažnjen, nego nije čak dosuđen ni faul.

Panceri su kasnije pobedili boljim izvođenjem jedanaesteraca pošto je posle produžetaka rezultat glasio 2:2.

Francuska je bila veliki favorit u susretu u Meksiku

Francuska je priliku za revanš dočekala samo četiri godine kasnije. Sudbina je htela da u pitanju ponovo bude polufinalni okršaj u koji su Francuzi ušli kao favoriti nakon što su već izbacili Italiju i Brazil. Svi su već videli Platinija i ostale u finalu i sladili se njegovim eventualnim ,,obračunom“ sa Maradonom.

Zanimljivo je da su se u sastavima ponovo našli i Batiston i Šumaher. Evropski šampion Francuska je u svojim redovima imala čuveni trio Platini – Tigana – Žires, dok su glavne poluge kod Nemaca bili Lotar Mateus i Rumenige. Kvalite je svakako bio na strani Francuza, ali je na klupi protivnika sedeo Franc Bekenbauer, koji je možda bio i najveća snaga ovog sastava bez previše velikih imena.

Top 5 stvari koje smo naučili u Ligi nacija: Srbija, Čerčesov i Rusija, loša Slovenija…

,,Kajzer Franc“ je u vatru ubacio Rolfa koji je umanjio učinak Platinija, a njegovi fudbaleri su sa po jednim golom u svakom poluvremenu osujetili rivale u nameri da se osvete. Prvi pogodak je usledio posle greške Žoela Batsa, a postigao ga je Andreas Breme, dok je konačni rezultat postavio Rudi Feler u 90. minutu.

Treba reći i to da je suđene utakmice u Gvadalahari bilo povereno srpskom sudiji Zoranu Petroviću.

Sastavi su bili sledeći:

Francuska

Bats, Amoros, Ajači, Batiston, Bosis, Fernandez, Platini, Žires, Tigana, Belone, Stopira. Igrali su još Verkruis i Džereb.

Nemačka

Šumaher, Brigel, Breme, Ferster, Eder, Mateus, Magat, Rumenige, Jakobs, K. Alofs, Rolf. U igru je u drugom delu ušao Rudi Feler.

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime