Engleska to nikada neće zaboraviti: Šta se desilo u Belo Horizonteu 1950?

0

Iako se u Brazilu najvećim šokom na Svetskom kupu 1950. godine smatra to što oni nisu postali šampioni, u postojbini fudbala se to odnosi na jednu posebnu utakmicu sa tog takmičenja  – na onu koju je Engleska izgubila u Belo Horizonteu od amaterske reprezentacije SAD.

Iako se te dve stvari ne mogu nikako porediti, Brazil je kasnije višestruko nadoknadio svoj neuspeh (mada je opet podbacio na svom tlu), dok Engleska nije uspela da se revanšira Amerikancima za šokantan poraz koji su tada doživeli. Bar ne u takmičarskim utakmicama. Tim više što su ostrvljani bili toliko arogantni u osećaju sopstvene veličine, da do mundijala u Brazilu nisu nalazaili za shodno da se uopšte pojavljuju na svetskim prvenstvima.

Dele Alpi 1996: Prestrašni Juventus, Mančester u najavi i Alene oprosti

Otrežnjenje, ili rušenje iluzija je došlo od selekcije njihove nekadašnje kolonije, koja ih je 29. juna te godine pobedila jednim jedinim golom. Iznenađenje koje su nadmeni Englezi priredili svetskoj fudbalskoj populaciji je tim bilo veće jer su na takmičenje došli kao veliki favoriti. Iako na nekoliko prethodnih nisu učestvovali, njihova velika snaga se podrazumevala.

Svetski kup u Brazilu je bio prvi posle završetka II Svetskog rata, što je uz veliku udaljenost od Evrope, bio jedan od razloga što se neke selekcije nisu ni pojavile. Zemlje su se još oporavljale, mnogima je put bio skup i komplikovan, zbog čega su neki savezi svoje fudbalere na takmičenje poslali brodom. U sastavima je bilo i ratnih veterana, što važi i za selekcije Engleske i SAD.

Broj reprezentacija koje su se na kraju pojavile u Brazilu je bio baksuzan – trinaest. Ostrvljani su se sa Amerikancima našli u grupi sa Čileom i Španijom, a mečevi su se igrali na Marakani u Rio de Žaneiru, zatim u Koritibi, Resifeu i Belo Horizonteu.

Engleska je u Brazil otišla kao veliki favorit za titulu

Engleska je na Svetski kup poslala probran sastav u kome se nalazilo nekoliko u svetu veoma poznatih imena, (neki su kasnije dobili i titule viteza), kao što su Ser Stenli Metjus, Ser Tom Fini, Sten Mortensen, Bili Rajt i drugi. U timu je vladalo odlično raspoloženje stvoreno mišlju da u Brazil idu samo da pokupe trofej, ne da se i za njega izbore. Već prvi susret u kojem su pobedili Čile sa 2:0 im je dao za pravo da ostanu u tom ubeđenju.

Sa druge strane, selekcija SAD je bila sastavljena od ljudi različitih zanimanja. Među igračima je bilo poštara, mlekara, jedan je čak bio upravnik pogrebne službe, a strelac pobedonosnog gola Džo Getjens, rodom Haićanin, bio je perač sudova u Njujorku. Kapiten Volter Ber, inače učesnik rata, bio je učitelj, a  tek kasnije i fudbalski trener.

A na terenu Džon Barns, Keni Dalgliš, Toni Adams, Pol Merson: Liverpul – Arsenal 1989/90

Amerikanci su u prvoj utakmici na mundijalu izgubili od Španije iako su vodili od sedamnaestog minuta. Međutim, iskusni Španci su im dali tri gola u poslednjih deset minuta i pobedili. Meč je ipak pokazao da SAD ima takmičarski duh i da se neće predati ni favorizovanim Englezima.

Tako je i bilo, mada se za duel u Belo Horizonteu ne može reći da su Amerikanci bili bolji, naprotiv. Engleska je bila nadmoćna tokom čitavog susreta, ali u sportu, pa i u fudbalu, ne pobeđuje baš uvek ekipa koja igra bolje. To je upravo bio slučaj sa ovim okršajem.

Strelac jedinog gola za SAD je bio njujorški perač sudova

Engleska je svom protivniku dopsutila svega nekoliko akcija tokom čitave utakmice, ali je u jednom od njih Džo Getjens uspeo da postigne gol u 37. minutu. Amerikanci su do kraja uspeli da se odbrane, a koliko je taj poraz uticao na ostrvljane može se zaključiti i po jednom zanimljivom detalju. Naime, Engleska nikada više na nekoj utakmici nije nosila dresove kraljevsko plave boje kao tada u Belo Horizonteu.

Kvote za utakmicu na Vembliju se nalaze ovde

Trenutni šok je uticao na selekciju Gordog albiona koja je u trećem meču u grupi poražena od Španije i vratila se kući ne samo bez pehara, nego mnogo ranije nego što su svi očekivali. Ove dve reprezentacije su kasnije odigrale veći broj prijateljskih susreta, ali samo jedan takmičarski. Engleska ni tada u na Svetskom kupu u Južnoafričkoj republici nije uspela da pobedi SAD (1:1).

Timovi iz Belo Horizontea su bili sledeći:

Engleska

Bert Vilijams, Alf Remzi, Džon Aston, Bili Rajt, Lori Hjuz, Džimi Dikinson, Vilf Menion, Tom Fini, Džimi Malen, Sten Mortensen, Roj Bentli

SAD

Frenk Borgi, Hari Kju, Džo Maca, Ed Mekilveni, Čarli Kolombo, Volter Ber, Đino Parijani, Džon Souza, Frenk Volas, Ed Souza, Džo Getjens

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime