Drugačija istanbulska priča: stvaranje novog super-tima!

Asocijacije na turski fudbal su vam sasvim sigurno vrela atmosfera, milionski ugovori za strance i Fatih Terim. Ono što je za Tursku Kemal Ataturk za fudbal u Turskoj je taj čovek.

0

Asocijacije na turski fudbal su vam sasvim sigurno vrela atmosfera, milionski ugovori za strance i Fatih Terim. Ono što je za Tursku Kemal Ataturk za fudbal u Turskoj je taj čovek. Po Terimu ime nosi i stadion Istanbul Basakšehira, tima koji je odlučan u nameri da pokvari planove gradskim rivalima.

Klub je osnovan pre tri decenije, tačnije 1990. godine. Današnje ime klub dobija tek 2014. nakon nekoliko sezona ispadanja i ulazaka u Superligu Turske. Pod novim nazivom klub beleži najveće uspehe u istoriji. Dva četvrta mesta u ligi pa onda i druga pozicija na kraju prethodne sezone su im omogućili tri izlaska u Evropi. Basakšehir za sada odudara od ostalih turskih klubova koji su izlazili u međunarodna takmičenja. Kod njih stvari idu postepeno, ove sezone su prvi put u grupnoj fazi nekog takmičenja i deluje da će svke sezone biti sve bolji. Tako je, barem, bilo do sada.

Iako za sada imaju samo jedan bod nakon tri meča odigrana u grupi C Lige Evrope, i to iz meča sa Ludogorecom, jedine utakmice na kojoj nisu dali gol, razloga za optimizam ima. Meč prvog kola protiv predstavnika Bugarske su obeležili svojom igrom, imali su veći posed lopte i više šansi ali nisu stigli do celog plena. U drugom kolu protiv Brage su imali bod u džepu sve do 89. minuta kada su primili gol za 2:1. Pomalo neočekivan pad iskusnoj ekipi se desio u trećoj rundi, kada ih je savladao Hofenhajm.

A kada kažemo ’’iskusna ekipa’’ stvarno to i mislimo. Fudbaleri Istanbul Basakšehira su kao rubrika ’’gde su, šta rade?’’ jer ovde stvarno ima nekih velikih imena evropskog fudbala. Čak su i domaći igrači, što nije uvek slučaj, dovoljno kvalitetni za nivo takmičenja koji je potreban.

Istanbul Basakšehir je veliki favorit u narednom kolu turskog prvenstva!

Na golu je Volkan Babačan, reprezentativni golman Turske i bivši golman Kajzerija, Manise i Fenerbahčea. Prošao je sve mlađe reprezentativne selekcije i zabeležio preko 30 nastupa za A reprezentaciju. Konkurencija mu je Mert Gunok, nešto mlađi ali takođe iskusni golman koji je ovog leta stigao iz Burse.

Na štoperskim pozicijama su uglavnom iskusni igrači. Četvorica od njih imaju preko 30 godina ali još uvek mogu dosta toga da pokažu. Epureanu je kapiten selekcije Rumunije a u karijeri je nastupao za moldavski Šerif i nekoliko ruskih timova. On je u klubu već nekoliko sezona dok su ostala trojica stigli tokom ove kalendarske godine. Korkmaz je nekadašnji reprezentativac Turske i u domovinu se vratio nakon izleta u Švajcarsku. On je najstariji među defanzivcima i jedini domaći igrač u toj liniji tima. Manuel da Košta je bivši igrač Olimpijakosa, iz kog je i stigao u Istanbul ali je pre toga oblačio dres i PSV-a, Vest Hema, Sampdorije, Fiorentine, Lokomotive iz Moskve i drugih timova. Aurelin Šeđu je reprezentativac Kameruna koji je ovog leta stigao iz Galatasaraja a svi ga dobro pamtimo iz Lila, gde je bio jedan od najboljih igrača tima. Džozef Atamah, štoper iz Gane, je jedini koji se ne uklapa u ovu sliku jer ima samo 23 godine.

Po levom boku igra Gael Kliši o kom se već sve zna. Nakon godina koje je proveo u Arsenalu i Mančester Sitiju, sada pokazuje da još uvek može da igra dobar fudbal. Na desnoj strani terena je Žunior Kaisara, nekadašnji desni bek Ludogoreca, Srbima dobro poznatog tima. On je nakon tri sezone u Bugarskoj godinu i po dana nosio dres Šalkea pre nego što će se preseliti u glavni grad Turske. Njihove rezerve su domaći igrači koji nemaju prilike često da igraju.

Kladi se na mečeve u Turskoj, kvote za vikend su već tu!

U veznom redu je kapiten. Broj pet na leđima, kapitenska traka oko ruke i nadimak ’’Maradona sa Bosfora’’ su dovoljni da znate o kome se radi. Emre Belozoglu još uvek igra fudbal. Iako je već napunio 37 godina ne želi da se penzioniše. Još uvek njegova ekipa ne trpi kada je on na terenu a dokle god nije teren, iskustvom može da pomogne. Ko ne bi voleo da ima u svom timu čoveka sa tolikim mečevima u nogama?

Inler i Frei imaju dvojna, tursko-švajcarska, državljanstva a obojica su trenutno članovi Basakšehira. Inler je u klub stigao nakon Udinezea, Napolija, Lestera i Bešiktaša, što je za njega impresivna karijera. Pored toga, dres Švajcarske je obukao blizu 100 puta u prethodnih 11 godina. Frei je reprezentativac Turske a u karijeri je nastupao za Fulam, Kardif, Bešiktaš i Birmingem.

Edin Višća, bosanski reprezentativac i bivši fudbaler Želje je jedan od retkih igrača u timu koji je mlađi od 30 godina. Već je dugo u klubu, od leta 2011. godine i bio je tu i kada je ekipa ispala u drugu ligu pa se ekspresno vratila u najjači rang.

Napad, naravno, predvodi Emanuel Adebajor. Kakav je to fudbaler mogao da bude! Napravio je dobru karijeru, igrao za Arsenal, Totenhem, Mančester Siti, Real… ali je samo malo posvećenosti bilo potrebno da ostavi dublji trag u svetskom fudbalu. Sada je jedan od lidera ovog tima. Zvučno ime je i Eljero Elija, momak za kog ćete uvek kada ga vidite pomisliti da ima 24 godine iako je sada već na brojki 30. U karijeri je nosio dres Tventea, Hamburga, Verdera, Juventusa, Sautemptona i Fejnorda, pre nego što se odlučio da karijeru nastavi u Turskoj.

Ko će biti novi šampion Turske, može li Bešiktaš da odbrani trofej?

Mevlut Erdinč očigledno ima neki senzor za uspeh (i pare). Bio je u ekipi PSŽ-a pre nego što je to postalo popularno, osvojio je i jedan kup Francuske sa njima a sada je u Istanbulu. Sasvim sigurno ga nešto privuče na mesto gde će se u skoroj budućnosti pojaviti ogroman novac.

Ekipa u najjačem sastavu: Babačan – Kliši, Čeđu, da Košta, Kaisara – Elija, Emre, Inler, Frei – Adebajor, Erdunč!

Zvuči moćno, a rezultati su tek počeli da dolaze. Ko bi mogao da bude sledeće pojačanje na Bosforu?