Doping, novac i želja za slavom

0

U 2017. godini nam je pored neverovatnog porasta broja nula u zaradama sportista i velikih takmičarskih spektakala, doneo i brojne doping afere kojih skoro da nije pošteđena nijedna disciplina.

Sportisti su se krili, negirali, a zatim i izvinjavali, a javnost je doping prihvatila kao skandal na dnevnoj bazi. Slučajevi su se javljali u fudbalu, biciklizmu, atletici, košarci, dizanju tegova, plivanju, tenisu i mnogim drugim sportovima. Svake godine na doping testovima padne više od 3000 sportista.

Kris Frum: Još jedan šampion koji boluje od astme

Neka ranija ispitivanja su na svetlo dana iznela neke veoma čudne stavove. Naime iako se zna da korišćenje zabranjenih suspstanci može da ima veoma štetne posledice, mnogi sportisti su bili spremni da prihvate rizik. Prihvatili su to kao deo posla.

Pre nešto više od mesec dana Međunarodni olimpijski komitet je suspendovao Rusiju sa Zimskih olimpijskih igara u Južnoj Koreji. Razlog je navodna umešanost države u doping sportista iz ove zemlje. Periodično se otkrivaju slučajevi prestupa slavnih sportista u prošlosti kojima se naknadno oduzimaju medalje sa najvećih takmičenja.

Želja za slavom ,,briše“ rizik

Nije teško pogoditi razlog zbog kojih se pribegava upotrebi sredstava koje poboljšavaju učinak. Slava i zarada, manje je važno koji je redosled. Želja za obe stvari je tolika da se rizik svesno prenebregava.

Naravno, uvek postoji mogućnost otkrivanja i kažnjavanja, ali su neki sportisti spremni da prihvate i to jer su suspenzije i ostale kazne obično u nesrazmeri sa velikim zaradama ili ugovorima koji im to omogućavaju.

Doping nije lako otkriti, a dijapazon sredstava koja na ovaj ili onaj način uvećavaju sposobnosti je veoma širok. Steroidi izgrađuju mišićnu masu i omogućuju napornije treninge i brži oporavak. Manje doze androgena povećavaju snagu mišića i do 20%.

Neke druge supstance ubrzavaju protok kiseonika do mišića, a neke proširuju disajne puteve.

Uvek aktuelne kvote za specijale!

Pitanje da li treba dopustiti ograničenu upotrebu ovakvih sredstava nije novo, a čujemo ga i danas. Međutim, kako bi izgledao takav sport i gde bi bila granica? Ko bi je postavio – sportisti, sportski menadžeri ili naučnici?

Možda delimične odgovore dobijemo već u ovoj godini.